.jpg)
Jodaeiye Nader az Simin
Režija i scenario: Asghar Farhadi
Uloge: Peyman Moaadi, Leila Hatami, Sareh Bayat
Žanr: drama
Pozitvno iznenađenje. Da budem iskrena, ko zna da li bi ikada ovaj iranski film naleteo na mene da nije dobio kansku palmu. Scenario ima sve elemente drame koje vešto kombinuje sa religijom i kulturom tog regiona. Nimalo se ne bavi ratnom tematikom na koju smo (barem ja) navikli kada nam filmovi dolaze iz pojedinih zemalja. Pokazuje jednu sasvim drugu dimenziju Irana. Život običnih ljudi sa svakidašnjim problemima pred kojima su teške odluke.
*Simin napušta dom i pokreće proces razvoda od supruga zbog razilaženja stavova. Ona želi da se odseli iz zemlje dok Nazir ne može da napusti bolesnog oca. Upošljava Raziju da se brine o njemu preko dana. Sve izgleda koliko toliko normalno i stabilizovano dok se ne dogodi nezgoda u zgradi.*
.jpg)
Osnovni kvalitet je razvoj priče kroz kvalitetno napisane dijaloge kojima nas glumci zaista verno vode kroz nekada napetu atmosferu. Razvod Nadera i Simin obrađuje mnogo dublje teme od njihovog brakorazvodnog postupka. Na mene je glavni utisak o razlozima većine problema kroz koje prolaze likovi ostavio nedostatak otvorene komunikacije među istima. Fahradi nas upoznaje sa tamošnjim pravosudnim sistemom i običajima koji se više oslanjaju na izjavu i čast svedoka nego na činjenice. Različite interpretacije zločina, koliko je važna data reč, ponašanje sudije tokom procesa...
Uverljivi dijalozi, odlična ekspresija glumaca i umešna režija su ''sveto trojstvo'' ovog filma. Iako se bavi teškim temama nakon gledanja ne ostavlja mučan i depresivan utisak, što je još jedna vrlina ovog ostvarenja. Ako vam je nedostajao film koji može i hoće da vas uvuče u svoj svet, našli ste ga.
Preporuka i ocena od mene je 9*.
Žanr: drama
Pozitvno iznenađenje. Da budem iskrena, ko zna da li bi ikada ovaj iranski film naleteo na mene da nije dobio kansku palmu. Scenario ima sve elemente drame koje vešto kombinuje sa religijom i kulturom tog regiona. Nimalo se ne bavi ratnom tematikom na koju smo (barem ja) navikli kada nam filmovi dolaze iz pojedinih zemalja. Pokazuje jednu sasvim drugu dimenziju Irana. Život običnih ljudi sa svakidašnjim problemima pred kojima su teške odluke.
*Simin napušta dom i pokreće proces razvoda od supruga zbog razilaženja stavova. Ona želi da se odseli iz zemlje dok Nazir ne može da napusti bolesnog oca. Upošljava Raziju da se brine o njemu preko dana. Sve izgleda koliko toliko normalno i stabilizovano dok se ne dogodi nezgoda u zgradi.*
Osnovni kvalitet je razvoj priče kroz kvalitetno napisane dijaloge kojima nas glumci zaista verno vode kroz nekada napetu atmosferu. Razvod Nadera i Simin obrađuje mnogo dublje teme od njihovog brakorazvodnog postupka. Na mene je glavni utisak o razlozima većine problema kroz koje prolaze likovi ostavio nedostatak otvorene komunikacije među istima. Fahradi nas upoznaje sa tamošnjim pravosudnim sistemom i običajima koji se više oslanjaju na izjavu i čast svedoka nego na činjenice. Različite interpretacije zločina, koliko je važna data reč, ponašanje sudije tokom procesa... Uverljivi dijalozi, odlična ekspresija glumaca i umešna režija su ''sveto trojstvo'' ovog filma. Iako se bavi teškim temama nakon gledanja ne ostavlja mučan i depresivan utisak, što je još jedna vrlina ovog ostvarenja. Ako vam je nedostajao film koji može i hoće da vas uvuče u svoj svet, našli ste ga.
Preporuka i ocena od mene je 9*.
Нема коментара:
Постави коментар