Šteta (1992)

Damage


Režija: Louis Malle

Uloge: Jeremy Irons, Juliette Binoche, Miranda Richardson

Žanr: drama, romansa


Naišla sam slučajno na neki članak o Žulijet Binoš i shvatila da ne znam nešto puno o njoj. Izabrala sam baš ovaj film zbog kombinacije sa Ajronsom (koji je bio odličan u seriji The Borgias). Zajedno na ekranu predstavljaju gorko-slatki spoj. Priznajem da sam očekivala više ali tako je kako je. Moram da pomenem i odličnu izvedbu Mirande Ričardson koja je sa scenom pri kraju filma i facijalnom ekspresijom umalo ''ukrala šou'' ostalima.

*Već na samom početku, ministar Stiven (Ajrons) slučajno sreće Anu za koju se kasnije ispostavlja da je devojka njegovog sina, Martina. Stiven je poznat po svojoj samokontroli ali se nakon susreta nalazi u njemu nepoznatoj situaciji, opsesiji. Vrlo brzo se stvara ljubavni trougao sin-devojka-otac gde sin postaje pasivan akter. Ana je predstavljena kao žena sa bolom koji svi vide i čini se da je sa Piterom našla spas. Avaj, njen nesvesni poriv da uništava živote drugima je jači od zdravog razuma. Svoju opsesivnu, bolesnu i telesnu vezu ne prekidaju iako su svesni posledica.*

Tema koja je ovde obrađena nije nikakva novost ali jeste tabu. Na kraju je nekako režiser nametnuo svu krivicu Ani, žigoše je... i sa time se ne slažem. Ona jeste potpuno emotivno nestabilna, što zbog tragedije iz detinjstva koja je u neku ruku i objašnjenje njene prirode, što zbog kasnijih ispada... Ta činjenica ne može da svali svu krivicu na nju. Pitate li mene, jednako je kriv i Stiven koji je kao zreo muškarac, otac i suprug trebalo da zna više i bolje...

''Damage'' nije za svačiji ukus, mnogima se možda u opšte ne svidi. Pogledajte trejler pa sami prosudite. Osim dobre glume i karakterizacije likova ne primećujem ništa više pa mi je srednje dopadljiv i dobija ocenu 7*.