Gorki mesec (1992)

Bitter moon


Režija: Roman Polanski

Uloge: Hugh Grant, Kristin Scott Thomas, Emmanuelle Seigner, Peter Coyote

Žanr: drama, romansa, triler


Šta reći za scenario osim: izvanredno. Jasno je da ću ovaj post usmeriti na priču i poruku koju delo nosi. Gluma, režija, kamera su celokupno dobri, za pohvalu i bez zamerki ali nisu ostavili glavni utisak na mene. U ovom filmu Polanski je demonstrirao ono što se inače od njega očekuje. Igra sa likovima, istraživanje ljudske psihe, sposobnost da jedna osoba istovremeno bude i mučitelj i mučena. Beskompromisno i čisto nam oslikava sve događaje, koliko god oni bili teški ili ekstremni. Možda nije njegov najbolji film ali je u određenim segmentima zaista divan. Ide tačno do granice dobrog ukusa...i nazad. 

Razvod (2011)

Jodaeiye Nader az Simin

Režija i scenario: Asghar Farhadi

Uloge: Peyman Moaadi, Leila Hatami, Sareh Bayat

Žanr: drama 


Pozitvno iznenađenje. Da budem iskrena, ko zna da li bi ikada ovaj iranski film naleteo na mene da nije dobio kansku palmu. Scenario ima sve elemente drame koje vešto kombinuje sa religijom i kulturom tog regiona. Nimalo se ne bavi ratnom tematikom na koju smo (barem ja) navikli kada nam filmovi dolaze iz pojedinih zemalja. Pokazuje jednu sasvim drugu dimenziju Irana. Život običnih ljudi sa svakidašnjim problemima pred kojima su teške odluke.

*Simin napušta dom i pokreće proces razvoda od supruga zbog razilaženja stavova. Ona želi da se odseli iz zemlje dok Nazir ne može da napusti bolesnog oca. Upošljava Raziju da se brine o njemu preko dana. Sve izgleda koliko toliko normalno i stabilizovano dok se ne dogodi nezgoda u zgradi.*

August Rush (2007)

August Rush


Režija: Kirsten Sheridan

Uloge: Freddie Highmore, Keri Russell, Jonathan Rhys Meyers

Žanr: drama, muzika


Ako tražite film za dizanje razpoloženja našli ste pravi naslov. Ovo je melodična i lepa urbana bajka za (na primer) vikend popodne ili ''onaj'' dan kada vam je svega preko glave.
Preporučujem da malo odvrnete zvučnike i potpuno oživite čula. Pritiskom na dugme ''play'' zaronićete u pravu muzičku kompoziciju od filma. I to je njegov najjači adut, ne kompleksnost i kvalitet scenarija, glume...ne, muzika. Scenario je pomalo predvidljiv, čak i ''sapunjast'' ali dobro :)

*Evan je dečak iz sirotišta koji u prkos teškom detinjstvu u svemu vidi lepotu i doživljava je na specifičan način. Duboko veruje da ga roditelji negde čekaju i sa namerom da ih pronađe beži u Njujork gde otkriva novu dimenziju svog muzičkog talenta. Slučajno ili uz pomoć sreće (kako god to shvatite) dospeva do poznatog muzičkog koledža Džulijard gde ga primaju raširenih ruku.*

Julijine oči (2010)

Los ojos de Julia

Režija: Guillem Morales

Uloge: Belén Rueda, Lluís Homar, Pablo Derqui

Žanr: horor, misterija, triler

Dobar film koji je mogao biti izvanredan. Već duže vreme planiram da pogledam ovaj horor ali je tek sada došao na red. Ako bih morala da generalizujem bio bi stavljen u kategoriju osrednjih. Sama ideja i početak razvoja priče su super, negde do polovine. Odatle pa sve do konačnog raspleta kvalitet ide na dole... I pored toga, nije za bacanje. Atmosfera, pametni vizuelni trikovi i kvalitet performansa glavnih glumaca mi ipak daju dovoljan kvalitet za preporuku.

*Julija ima genetski problem sa očnim nervima zbog kojeg postepeno gubi vid a stanje joj se pogoršava nakon saznanja da je njena sestra pronađena mrtva. Iako policija tvrdi da je u pitanju samoubistvo Julija nije uverena i sama počinje da istražuje. Njenu sumnju dodatno potvrđuje informacija o misterioznom sestrinom dečku koji se nije pojavio na sahrani.*

Lovci na glave (2011)

Hodejegerne

Režija: Morten Tyldum

Uloge: Aksel Hennie, Nikolaj Coster-Waldau

Žanr: krimi, triler 

Pre nego što krenem sa pisanjem o filmu napomena da je rađen po istoimenoj knjizi. U pitanju je triler norveškog autora Joa Nesboa. Nisam je čitala ali koliko vidim, oni koji jesu su prilično zadovoljni adaptacijom (što nije baš čest slučaj). 

Umereno brutalan i beskompromisan film, tako bih ga opisala najkraće. Prvi utisak je zadovoljstvo umećem uklapanja svih segmenata u celinu. Toliko da sve ključne i po malo eksplicitne scene u opšte ne deluju šokantno već budu uobičajene bez štrecanja i širenja očiju. Odlične su, prirodno uklopljene u ceo koncept tako da vam budu dovoljno bliske i zato komplimenti celoj ekipi.

*U središtu priče je egocentrični skaut novih radnika za velike kompanije koji se takođe bavi i krađom slika da bi zadovoljio troškove života ''na visokoj nozi''. Sve to da bi njegova supruga bila srećna i zadovljna, ili sam sebe vara da tako kupuje njenu odanost. Uz sve poslovne veze koje ima lako pronalazi žrtve i posao mu ide bez problema sve dok ne naleti na pogrešnog ''lika'' i on sam postane meta.*

I dalje Alis - I dalje čovek

Still Alice (2014)

Režija: Richard Glatzer, Wash Westmoreland

Uloge: Julianne Moore, Alec Baldwin, Kristen Stewart

Žanr: drama

Krajnje deprimirajuć, veoma težak, surovo realan film. Ako ste imali stresan dan i rešili da se opustite uz kokice i tv, ovo nije pravi izbor.

Neću komentarisati celokupan, tehnički kvalitet i slično jer mi je presudna za odabir bila emocija koja nastaje tokom gledanja. Prateća glumačka postava je na nivou sa naglaskom da me Stjuartova nije iritirala onoliko koliko inače radi. 
Performans Džulijen Mur je posebna priča... Odigrala je izvanredno, zadivljujuće...ma savršeno, oduševljena sam. Ne mogu ni da zamislim bolju Alis od nje. Svojom snažnom interpretacijom je još više obogatila već kvalitetno formiran lik. Ovako snažan utisak na mene nije ostavila ni jedna glumica još od En Hatavej u Jadnicima.

*Pri prvom susretu vidimo jaku, inteligentnu, samouverenu ženu, profesorku lingvistike. Nakon dijagnostifikovanja ranog Alchajmera sve postaje komplikovano ali se ona ne predaje i pokušava da živi normalnim životom. Preduzima sve što je u njenoj moći kako bi ostala prisebna i jaka. Međutim, kako vreme prolazi njena snaga kopni i pored truda i angažovanja porodice*

Ne reci nikome (2006)

Ne le dis à personne

Režija: Guillaume Canet 

Uloge: François Cluzet, Marie-Josée Croze, André Dussollier

Žanr: krimi, triler

Što se Francuza tiče, uglavnom sam gledala drame i komedije pa ovoga puta potražih neki malo drugačiji film. Ne reci nikome me je prijatno iznenadio, pre svega načinom na koji gradi priču. Scenario je adaptacija romana američkog pisca što je zanimljivo jer je ta relacija obično suprotna. Radi se o detaljnom, napetom i uzbudljivom trileru sa dosta zapleta. 

*Aleksandar Bek je uspešan pedijatar koji bukvalno tapka u mestu 8 godina. Razlog je nasilno ubistvo njegove supruge za šta je bio glavni osumnjičeni a pravi počinioci nikada nisu otkriveni. Kada policija pronađe dva leša na mestu koje je blizu onog gde je bačeno Margoino telo slučaj se obnavlja a Aleks je opet osumnjičeni br. 1. Misterija postaje još veća kada dobije anoniman e-mail sa video snimkom na kome se vidi Margo, živa.*

Lepo spavaj (2011)

Mientras duermes

Režija: Jaume Balagueró

Uloge: Luis Tosar, Marta Etura

Žanr: triler, horor, drama

Kod ovog ostvarenja imamo u suštini triler sa elementima horora i nešto manje drame. Režiser vešto balansira stilove... Psiho u kombinaciji sa Hanekeovim Čudnim igrama. Nije nešto trpan tehnologijom već je slika u glavnom prirodna i realna sa vešto usklađenim osvetljenjem. Gluma Luisa Tosara je odlična, ušao je u ulogu potpuno uverljivo i time približio svoj lik publici.

*U središtu priče nalazi se portir u stambenoj zgradi koji je prilično razočaran u svoj život. Nema prijatelje, devojku, porodicu... Usamljenost nadoknađuje poslom, usiljenim osmesima i brigom o stanarima. Od svih njih jedan se posebno izdvaja u Cezarovim očima i postaje predmet opsesije.*

Otvori vrata pravom (2008)

Låt den rätte komma in


Režija: Tomas Alfredson

Uloge: Kåre Hedebrant, Lina Leandersson

Žanr: horor, drama


U moru sličnih stvari na kraju uvek naletite na nešto što se izdvoji. Takav je slučaj sa mnom i ovim filmom. Nisam neki naročiti ljubitelj horora, gledam ih ali ne mogu reći da uživam kao u nekim drugim žanrovima. ''Otvori vrata pravom'' nije čist horor, nema gadnih scena kao regularni žanrovski filmovi ali ipak se značajno izdiže u odnosu na ostale. Zašto?

Zato što zaobilazi onaj već dobro poznati šablon pripovedanja o životu vampira: super riba/momak kraljevi noći, ekstremni negativci, jurnjava za obrokom, besna kola... Koristi jedan sasvim nov, prirodan pristup toj vrsti, toliko da na momente dok gledaš sve izgleda zaista stvarno. U ostalom, koji se još film ozbiljno bavi problemom preživljavanja usamljenog deteta-vampira u savremenom svetu... sve ovo u domenu fikcije jer oni ne postoje :)

Šteta (1992)

Damage


Režija: Louis Malle

Uloge: Jeremy Irons, Juliette Binoche, Miranda Richardson

Žanr: drama, romansa


Naišla sam slučajno na neki članak o Žulijet Binoš i shvatila da ne znam nešto puno o njoj. Izabrala sam baš ovaj film zbog kombinacije sa Ajronsom (koji je bio odličan u seriji The Borgias). Zajedno na ekranu predstavljaju gorko-slatki spoj. Priznajem da sam očekivala više ali tako je kako je. Moram da pomenem i odličnu izvedbu Mirande Ričardson koja je sa scenom pri kraju filma i facijalnom ekspresijom umalo ''ukrala šou'' ostalima.

*Već na samom početku, ministar Stiven (Ajrons) slučajno sreće Anu za koju se kasnije ispostavlja da je devojka njegovog sina, Martina. Stiven je poznat po svojoj samokontroli ali se nakon susreta nalazi u njemu nepoznatoj situaciji, opsesiji. Vrlo brzo se stvara ljubavni trougao sin-devojka-otac gde sin postaje pasivan akter. Ana je predstavljena kao žena sa bolom koji svi vide i čini se da je sa Piterom našla spas. Avaj, njen nesvesni poriv da uništava živote drugima je jači od zdravog razuma. Svoju opsesivnu, bolesnu i telesnu vezu ne prekidaju iako su svesni posledica.*

Sakriveno lice (2011)

La cara oculta


Režija: Andrés Baiz

Uloge: Quim Gutiérrez, Martina García, María Soledad Rodríguez

Žanr: misterija, triler, drama


Španci me definitvno oduševljavaju svojim kombinacijama triler-misterija. Doduše ovaj je neka koprodukcija sa Kolumbijcima. Film je pun diskretnih ali efektnih scena. Sve to je ekipa postigla prostim, dobrim miksovanjem zvuka i svetla bez nekih digitalnih ili SF čudesa.

*Teško mi je da ukratko opišem radnju a da vam ne upropastim doživljaj pri gledanju. Za protagoniste imamo dve žene i muškarca. Dirigenta ostavlja devojka, on tugu utapa u alkoholu i sreće simpatičnu konobaricu... Ne, nije reč o klasičnoj ''borbi u blatu'' za momka već o mnogo kompleksnijem problemu.*

4 meseca, 3 nedelje i dva dana (2007)

4 luni, 3 saptamâni si 2 zile

Režija: Kristian Mungiu

Scenario: Kristian Mungiu, Razvan Radulesku

Uloge: Anamaria Marinka, Vlad Ivanov, Laura Vasiliu

Žanr: drama


Pregledajući dobitnike Zlatne palme naleteh na ovaj rumunski film. Nisam ranije gledala ni jedan njihov i nisam znala šta da očekujem i pozitivno sam iznenađena. Radnja se odvija polako, nekada je to dosadno...posebno kada je kamera statična. Ovde to nije slučaj. Ceo film posmatrate iz neke vrste trećeg lica, imate osećaj interakcije sa protagonistima što dodatno pojačava doživljaj. Ne, nije to ona vrsta ''kamera iz ruke'' kao kod na primer filma Rec. Ova je mnogo sofisticiranija, mirnija, jasnija... kako se stručno zove, ne znam. Kadriranje je odlično urađeno, nije ono standardno na koje se navikneš posle 5 minuta već raznovrsno i zanimljivo. Sve ukupno, jako kvalitetno odrađeno iako ima oznaku B produkcije. Film je svakako A klasa jer ga budžet ne klasificira već kvalitet.

*Glavni likovi su dve devojke, studentkinje u Rumuniji, krajem 80-ih. Odmah se vidi koliki im je životni ''standard'' bio. Stanje u domu će vas podsetiti na neka naša, slična, ranija vremena pa vam neće biti teško da razumete ceo ambijent. Na snazi je bio Čaušeskov režim koji je zabranjivao abortus (kazna je mogla da bude i smrtna). E baš to je Gabrijelin problem. Ona pronalazi čoveka koji ilegalno obavlja zahvat. Cimerka Otilija joj je jedina pomoć koju ima jer naravno otac deteta je ispario a roditeljima ne sme da kaže. Ona je u stvari glavni lik, mentalno snažna i hrabra, vodi i brine se o celoj tajnoj ''operaciji''.*